|
|
METOD I EMPIRIJSKA ZAPAŽANJA U VETERINI
Pored teorije i metoda, njegov praktični deo, u smislu primene postavki na konkretne slučajeve, a naročito kod životinja, zahteva ne samo sistematizovano iskustvo i proveru postavki već i intuitivno dijagnostički aspekt, jer se sastoji od posmatranja životinje, vlasničke opservacije i uočavanja, beleženja simptoma i izvora sredstava i metoda lečenja.
Verodostojnost slučaja je negde pomerena, baš zbog upitnika i beleški koje dobijam kao veterinar i homeopata, naročito kada su hronične bolesti u pitanju. Ta pomerenost koju pominjem, vlasničkim i subjektivnim beleškama simptoma, oteževajuće su, jer dijagnostikovanje i lečenje samo na osnovu simptoma nedeovoljno je pa je taj pristup lečenju otežavajući. Bez emotivnih i mentalnih simptoma je nemoguće uraditi slučaj. Bez kompletnog pristupa vraćali su se simptomi i pacijenti u nazad.
Životinje vrlo brzo reaguju na homeopatske preparate, tako da ta vrsta reaktivnosti, potpuno poništava priču protivnika homeopatije, da se radi o „PLACEBO“ efektu.
Dobro je poznat film BBC-A gde je stado krava obolelih od mastitisa lečeno sa PHYTOLACCOM. Mastits je smanjen za 95% dok je drugo stado koje je lečeno klasičnim, antibiotskim lekom dalo efekte koji su bili drastično manji.
 Životinje ne poznaju PLACEBO efekat i reaguju spontano.
Homeopatski lekovi kod životinja se mogu davati kod akutnih, hroničnih bolesti i naravno kao prva pomoć. Zato je presudno i bitno ustanoviti šta je uzrok. Osnovni princip homeopatije je da se slično sličnim leči, tako da će se i bolest kod životinje izlečiti tako što će se dati remedija koja je u stanju da napravi slične simptome od kojih životinja i boluje. Uglavnom prepisujem jedan lek, jer to i jeste klasična homeopatija, a on se bazira na prepisivanju jedne remedije koja pokriva sve simptome, to je totalitet. Zato je bitno odrediti da li životinja pripada biljnom, životinjskom ili mineralnom carstvu, a onda u okviru aspekta tražiti sličnu remediju.
Lečeći životinje veterinarskim lekovima, videla sam dosta nus pojava koje izazivaju lekovi i opravdanje da postojeće klasično lečenje ne može bolje postići. Zato je homeopatija u ispravnoj primeni superiorniji način lečenja, jer doprinosi ozdravljenju postepeno, a ako i ne popravi sasvim stanje, doprinosi da životinja bude u boljem balansu, vraćajući se svojoj prirodi.
 Evo nekih emotivno-mentalnih problema koje homeopatsko lečenje reguliše: anksioznost, fobije, strahovi, netolerancija, netolerancija na vreme, netolerancija na promene, ne prihvata druge pse, za pse koji napadaju bez ikakvog razloga, slab imuni sistem, nesigurnost zbog senki, mučnina zbog putovanja, psi koji oponašaju drugo ponašanje, psi koji ne mogu da se socijalizuju, nekontrolisano ponašanje, epilepsija, nevoljno umokravanje, kada kuja napada svoje štence, za pse koji uriniraju kada su uzbuđeni, psi koji neće da budu sami kod kuće, kolaps, šok, koprofagija, šuga, gubitak interesa za život i hranu, za privlačenje pažnje, kada sve jedu, glođu, cvile...za pse koji su usamljeni, za agresivne, ljubomorne pse i mačke, za nostalgične, za hiperaktivne, za pokorne, za strahove od putovanja, zvukova, nevremena, za pse koji lako odustaju, za iscrpljenost posle duge bolesti ili hiruške intervencije, nemir, bolnost, za kuje koje ne brinu za svoje štence, za odvajanje kuje od štenaca, dresirani psi, dominantno ponašanje, za razne disbalanse, senilnost, za trauma, tugu, za istraumirane, zlostavljane pse, hiperaktivni psi koji se ne umaraju, dominantne pse-vođe, teritorijalni psi, za prilagođavanje različitim situacijama-graviditet, rast zuba, sterilizacija, tuga za izgubljenim štencima, za nemir, za nesanicu, za pse koji se vrte u krug, grizu šape, ponavljajuća lažna trudnoća, za starije pse koji nisu poželjni od mladih pasa, za smanjenje energije......
Svi naši ljubimci su deo porodice i oni žive u interakciji, tako da lečenje mora da obuhvati i taj aspekt. Sem uobičajene anamneze koju sam primenjivala, uvela sam posebna ispitna pitanja za vlasnike o njihovim ljubimcima sa opisom problema koji iziskuju lečenje.
Upitnik se sastoji od pitanja:
- O tome da li je životinja sterilisana, kastrirana
- Kakav je karakter sadašnjih promena
- Šta simptome čini gorim ili boljim, npr. temperatura, hrana, piće, položaj tela.....
- Periodicitet, kako su počele sve tegobe, da li se nešto menjalo u okruženju
- Koji su pridruženi simptomi uz postojeću tegobu
- Kakva je istorija bolesti bila
- Kakvo je kućno okruženje
- Kako životinja reaguje na kritiku, galamu, buku
- Kakvo je ponašanje životinje, tačnije kakav je njen karakter
- Kakav je eksterijer životinje
- Šta životinja izrazito voli ili izrazito ne voli
- Kakav joj je apetit
- Da li joj više odgovara toplo ili hladno
- Kakav joj je digestivni trakt, kakvo je uriniranje
- Da li životinja ima neke neobične simptome
- Da li je i kako reagovala na vakcine
- Da li je seksualno aktivna ili ne
- Da li ima potomstvo i njen doživljaj u vezi toga
- Vremenski modaliteti (leto, zima)
 Napred navedeni deo u uzimanju anamneze dobijam od vlasnika životinja, a naravno konačni sud donosim ili na osnovu posmatranja ili na osnovu slike ili video zapisa, ako je nešto baš specifično i ako taj simptom ne može drugačije da se opiše.
Zato homeopatski lek i nije univerzalna remedija, već se određuje za svaku životinju posebno. U nastavku teksta biće i slučajevi koji idu u prilog navedenom.
Pored određivanja leka bitna je i potencija remedije. Kada sam počela da se bavim homeopatijom, davala sam različite potencije leka, međutim esencija cele priče nije u potenciji već u energiji leka, jer ako je on pravi sadrži pravu informaciju i dovodi životinju u pravu ravnotežu. Tako se moje prvobitno opterećivanje oko prve potencije sada svelo na malo drugačije razmišljanje. Baveći se homeopatskom praksom mislim da životinje bolje reaguju na nižu, blažu potenciju, a da visoka potencija što su veća razređenja iznad Avogardovog broja prave konfuziju kod životinja.
Ovaj moj zaključak izveden je iz sopstvene empirije.
KONKRETNI PRIMERI:
Od svih bolesti i pacijenata koje sam lečila, najspecifičnija i meni najinteresantnija bolest je epilepsija.
Moje polazno bavljenje ovom teškom bolešću bilo je bazirano uglavnom na fizičkim simptomima. Svaki od tih mojih slučajeva ima različitu anamnezu i simptome. Dokle god sam se oslanjala samo na fizičke simptome, ma koliko oni bili rzličiti i specifični za svakog psa pojedinačno, nisam daleko odmicala u lečenju.
Simptomi su bili slični, ali mentalna slika potpuno različita. Svi su manje ili više padali, imali penu, ukočen pogled, nevoljno uriniranje i deficiranje, ali kod svakog psa je bilo različito vreme pojavljivanja, frekvencija pojavljivanja i strahovi. Sve je to činilo sliku individualnom i svaki simptom specifičnim samo za određenog pacijenta.
Dakle suština jeste bila u mentalnim poremećajim do kojih je bilo teško doći jer psi to nisu mogli da iskažu, a njihovi vlasnici su mi govorili samo deo istine, tako da je do suštine bilo teško doći.
SLUČAJEVI ZANIMLJIVI PO ANAMNEZI I PO REZULTATIMA LEČENJA – NEKI OD MOJIH LEČENIH PASA
 Ženka koja je dobijala napade pre i u toku teranja, tako je bilo na početku bolesti, kasnije je sve to bivalo učestalije. Oenanthe u vodenoj potenciji je učinio za ovog psa čudo, i doveo do prekida napada. Lečenje je u toku i slučaj je pod kontrolom.
Pas koje u početku imao napade u vreme punog meseca. Tri leka u repertorijumu kada postoji pogoršanje za vreme punog meseca su: CALC, CAUST, NAT MUR.... Moje kasnije lečenje je pokazalo da je CAUST i bio konstitucionalni lek.
Pas kod koga sve kreće od strahova, plašio se senki po zidovima i nije spavao po celu noć, pred zoru je i dobijao napade. Dala sam mu CALC, CARB i to je pomerilo kliničku sliku. Pas je promenio ponašanje, postao mirniji i bez strahova. To je bio njegov konstitucionalni lek jer je pas bio prezaštićen, sedeo je u krilu i stalno tražio nečiju podršku. U toku epi napada su mu davali CUPRUM. Napadi su se proredili, a ja sam mu prepolovila PHENOBARBITON.
 Pas koji dobija epi napad kao mali, takođe od strahova, tako da na kraju nije ni lajao. Bio je potpuno povučen, napominjem da je pas rase staford. Napade ima dve godine i svaki napad je bio samo i uvek i kući. Napolju nikada nije imao napad. Ta vrsta kontrole je bila fascinantna. Pas je definitivno u te dve godine imao veliki broj napada i svi su bili kod kuće. Ako bih izmestila napade i rekla da pet sati ostanu napolju, pas je bio veseo, bez problema. Napominjem da kada krenu napadi, dnevno ih ima i po deset. Van kuće pas se kontrolisao ali čim bi ga uveli u kuću, posle tih pet sati on bi ušao u epi napad jer odložiti napade i kontrolisati ih, je ipak jako specifičan simptom. Prvi lek koji sam mu dala bio je CUPRUM. Rezultat koji je postignut bio je u tome da se umesto epi napada koji su bili na 15 dana, pomere na mesec dana.
Neki od pasa sa epi napadom su često bežali od kuće, zatvorili bi svoje emocije.
 Pas koji je prvi napad dobio kada su mu gazde dovele bebu u kuću. Pas se tada potpuno zatvorio. U kući nije reagovao, bio je potpuno autističan, a napolju je bežao i svađao se sa ostalim psima. Dakle rigidnost uma je napravila rigidnost tela i psu sam dala BELLADONNU baš zbog tih bežanja.
Za psa koji je bio jako nestrpljiv i nervozan, a seksualno jako izrežen sa pojačanim nagonom, dala sam mu BUFO.
Još jedan od lekova koje sam primenila je CIKUTA, nju sam dala psu koji je imao jako učestale napade, a kao mali udarila su ga kola. Uspeh je postignut u tome da su se tek posle šest meseci pojavili napadi.
Neki od mojih pacijenata sa epilepsijom prvi napad su dobili kada je padala kiša i bila oluja. Njima sam kao konstitucionalni lek dala PHOS.
 Lovački pas, poenter, jako nežan i saosećajan, prijateljski raspoložen prema drugim psima. Ako se drugi psi svađaju on staje između njih i pokušava da ih pomiri. Jako drag pas, često uzdiše, a naročito pre napada. Napadi su uvek bili u toku noći, bili su iznenadni, za vreme napada usta su uvek bila otvorena. Ono što je zanimljivo je to da je u toku napada imao izrazito kiseo miris i salive i urina, a naročito urina. Prskajući po ruci vlasnicu, napravio je skoro opekotine, ruka se upalila, zacrvenela i devojka je morala da drži ruku 10 minuta pod vodom. Dugo sam razmišljala o ovom slučaju, rešila sam da dam CAUSTICUM. Posle leka pas je dobio napad koji je bio najblaži od svih napada u zadnje tri godine. CAUSTICUM je kalcijum hidroksid i u realnoj dimenziji izaziva slične opekotine. Moj izbor da dam CAUSTICUM u homeopatskoj varijanti je zbog sličnih simptoma koje je izazivao urin paleći kožu. U homeopatiji je poznat princip SLIČNO SE SLIČNIM LEČI.
ZAKLJUČAK:
U prepisivanju lekova za epilepsiju, dajem niske potencije uz frekventno davanje, to dajem psima koji su na barbituratima, jer je teško skinuti psa sa leka koji je sedativ, hipnotik.
Psi koji nisu na barbituratima, dajem konstitucionalni lek i akutni lek kada imaju konvulzije.
Moje iskustvo u lečenju ove teške bolesti za sada je sa povoljnim rezultatima, pacijentima sam pomogla. Ostalo je dalje razmišljanje gde su granice nečije bolesti i naravno što je još teže gde je sam početak i izvor bolesti, uz sva dejstva i izmene koje se vremenom talože i stvaraju specifičnu razvojnu sliku slučaja.
Lečenje ostalih bolesti ću samo pomenuti.
 Sportski konj koji na promenu vremena, pred kišu loše reaguje u smislu pogoršanja simptoma, konj je šepao na prednju levu nogu. Njemu sam dala RHUS TOX 200c. Odlično je odreagovao.
Sportski konj Sigal-Ciga, patio je od kolika ceo svoj život. Kolike su se aktivirale na različite situacije. Zadnji put je to mio metabolički laminitis. Moja terapija je bila COLOCYNTHUS, koji se daje za kolike sa spazmom. COLOCYNTHUS je inače gorka jabuka. Posle terapije i uspostavljanja balansa, Ciga nije imao ni jednu koliku.
Zec koji je nežan, maza, kija jako često, par meseci i ima oštećen levi testis. Posle neuspešne antibiotske terapije, dala sam mu PULSATILU. Kijanje je nestalo.
 Mačke, ženke koje su posle sterilizacije dobile alopeciju a zanimljivost u vezi alopecije je da su sve promene bile lokalizovane na predeo oko polnih organa, stomaka i repa. Tim mačkama sam dala STAPHYSAGRIU. Posle dvadesetak dana dlaka je počela da raste.
Ženke kojima je rešen problem kod piometre, slučajevi su različiti, ali sve ženke su bile temperamentne, razdražljive i uglavnom nisu imale potomstvo, a iscedak je bio manje ili više prisutan u različito vreme. Iscedak je bio beličasto žućkast. SEPIA je bila odličan lek za njih i takva lečenja su dala odlične rezultate.
Ženke kod kojih se posle svakog teranja pojavila lažna trudnoća, njima sam davala PULSATILU, i sve se završavalo bez mastitisa, mentalnih poremećaja u smislu da prave brlog i umišljaja da imaju štence i da ih je bilo teško isterati napolje da prošetaju, PULSATILA je naprosto napravila balans i uravnotežila takve jedinke.
Strahove, naročito u akutnom pojavljivanju rešavala sam ACON.
Za razne ubode insekata i alergijske reakcije davala bih APIS 30c.
Za pse kojima se stanje dlake i kože pogoršavalo posle kupanja davala bih SUPH 30c
Za slučajeve štenećaka kod pasa postoji šema davanja, za blage slučajeve ACON, generalizivanu formu tretiram sa MERC, ARS, BELL, IPECAC, u zavisnosti od simptoma.
Za respiratornu formu davala bih ANTI TART, SPONGIU.
Za digestivnu formu LYCOP, NUX VOM CARBOVEG.
Za vezikulozne erupcije odlično se pokazao RHUS TOX.
Za upale oka, u praksi, ženkama sam davala PULS, mužjacima SULPH, a u više slučajeva odlične rezultate su dali i ALLIUM CEPA i EUPH.
Za cistitise odlične rezultate je dao CANTH, APIS ili BERB u zavisnosti od ponašanja životinje.
Za hematome sam daval ARNICU.
Za ujedne zagađene rane odlične rezultate je pokazao PYROGENIUM.
Uz homeopatiju često dajem i Bahove cvetne remedije-kapi-BACH FLOWER ESSENCE. Kombinacije ovih kapi a ima ih 38, odlično regulišu razne poremećaje u ponašanju i emotivne problem kod životinja.
Bavljenje homeopatijom pomoglo je i mojim pacijentima i meni. Više puta sam menjala i razmišljanja i postavke lečenja prilagođavajući ih i konsultujući razne i aspekte i teorije. U svakom slučaju došla sam trenutno do tačke da je homeopatija postala deo moje životne filozofije. Kroz takvu prizmu mnogo bolje i detaljnije vidim i prirodu i životinje i ljude. Interakcija između svih nas govori o simbiozi na jedinoj, trenutno mogućoj, planeti za življenje koju svi delimo, planeti zemlji.
BILJANA LEPETIĆ DR.VET. MED. HOMEOPATA
|
|
